Dragan Bošković

Blokovi

Nemilo trajanje počinje odmah:
U zemlju padaju kule od karata
u smrtovnice navike i ljudi.
Papirni zmajevi uzleću sa krovova
šeširima ih pozdravljaju ulične lampe.
Sreća razbijena u nebitne činjenice
u očima izmerene senke i noći.
Satovi kruže po zidovima, po drveću lišće
valjaju se uz konzerve probuđene kiše:
beli luk samoubica pada sa četvrtog sprata.

Blokovi

Košava duva kroz sklopljene haustore
tramvaj se klacka u istom kaputu
hartija pleše valcer na stanici
pepeljuga ispala iz tikve na putu:
dan je uvukao promrzle prste
u krznom postavljene oblake.
Nehruovom ulicom stižu gestovi i reči
pogrbljena prilika po kontejnerima traži
otvorene snove i otvorene boje.
U metonimiji štikle sakrila se devojka
suvo lišće ulazi u podrum
da utopli postelju novom prijatelju.
Na panoramu zastakljenog grada
navlačim zaboravom ispranu zavesu:
samo moja majka galebove hrani osmesima
da bi joj sa juga doneli hleba i soli.

Predgrađe

Večeras iz maštanja izlaze laži
rukavice ismevaju trljanje ruku
reči kaplju uz glave u usta
u ušima slike, prstenje u kosti.
Tragovi krila - blažena prošlost
slomljena forma - rasečene usne
krugovi svetla, krugovi svetla
u eliptičnoj priči oreol i kletva.
Večeras se ne prepoznaju anđeli.

Naselje cimetove boje

Na prozoru dežmekasta žena apatična kao vrana,
Zakasneli vetar šunja se kroz ključaonicu
pesak zasipa vetru oči.
Glagoli u znoju, smrtnici na broju
ispod oficirske uniforme čaša vode.
Ivice solitera seku posleratne dane
na velike kriške za bajkovitu trpezu.
Ka suncu osmehnuta belouška
repom ispisuje ime cimet-boje:
BRUNO ŠULC.
Na prozoru dežmekasta žena apatična kao vrana.

Centar grada

Stojimo u centru grada
u kome će i poslednji smisao iščeznuti
i gledamo jedino da bi ste i vi videli
razbijeno sunce
četrdeset i sedam sati na nebu okačeno
kalendaru neuhvatljivo
Vidimo crkvene zvonike
zaoštrene u oblacima-rezačima
katancima osigurane stanove
naše dvojnike koji
razgovaraju sami sa sobom.
Vidimo i galeba
krila poprskanog crvenim autolakom
kako doručkuje na smetlištu
i onda gura glavu pod česmu
prkoseći žednoj zemlji:
drip drop drip drop drop drop drop

Dragan Bošković