* POBOCZA * OBROBJA * KRAJNICE * RUBOVI * POBOCZA * OBROBJA * KRAJNICE * RUBOVI * POBOCZA *
POBOCZA - Časopis za književnost i kulturu Istočne i Srednje Evrope   Broj 1 (27)
   Mart 2007
   ISSN 1505-1676
slovenačka književnost, slovenačka poezija

o autoru
nazad

Dimitar Anakiev

UBISTVO DRŽAVE

Sinoć su ubili neku državu,
polu domaću. Rasekli su joj
organe, izrezali je na komade, iskopali oči,
jetru, udove. Desnu butinu i plećku su odneli
u hladnjak, obesili na kuku. Nahranili su pse i mačke.
Ubiti državu nije zločin. Dolaze heroji, počinilac
plače od sreće.

 

ULAZIM U OTVOREN PROSTOR

Ko prolazi uskim stazama balkanskim
Kroz nerazumljive znakove
Može da zaboravi obični jezik
I otvoreni put koji vodi ka moru

Može da zameni misao za kamen
Igru za kuluk i da onda za doručak
Ručak i večeru jede čiste atome
Osvetljene jednom neonskom sijalicom

Na uglu dve beznačajne ulice
Zapisujem stihove, napunjena vazduhom
Preostalim od dugih, zagušljivih noći
Osuđenica na zatvor ćutanja

I zatim te naočari, povećana optika
Bizarnih detalja i nosača
Hipertrofirane kreature bezbožništva
Onaj trn, od kojeg oko suzi

Dovoljno dugo sam tražio stvarnost u pesku
U svakom zrnu, u kom se ogleda svet
U načinu na koji sunce osvetljava cvet
U kojem nema ni trpljenja ni Boga

 

STRANPUTICA KA ŽIVOTU

sreća se šeta po dvorištu, korača po prljavom snegu
      anđeoska krila radničke haljine
uske staze vijugaju po fabričkim halama
      klizavim od mašinskog ulja
      & otežalih spermatozoida
      coitus vaginalis & analis

      sočne reči
po hodniku oznojene garderobe se razvoze
ukovrdžane stidne dlačice, cigareta
      od novca za topli obrok
      crvena šminka
penetriram u zgusnutu tišinu
      kroz kosti otežale od drndanja mašina
uzleti sa uzdasima & bolest
      poluautomatski potpmak kondomata
      sirena za kraj radnog vremena
u pičkinom dimu

 

NA TRAGU MACUA BAŠA

Leptire razigrani,
Dođi do duše žive -
Popijmo dve pive!

 

KAD PADA BELI SNEG

Kad pada beli sneg,
prekriva taj naš svet, kiti jelke i borove
ulepšava gole grane i svetli pod svetlošću
komšijinog auta koji upravo
okreće u manevru, zavijen u beli šal vejavice

Dobri ljudi (da, dobri ljudi!) uzimaju
lopate i čiste svoja dvorišta, čiste puteve
i stazice po kojima će povijeno hodati
u gustim jaknama dok sneg pada i kao
neka milost zasipa naše duše belinom i
svuda je sve belo, belo i mirno, kao da
se nebesko carstvo spustilo među ljude
koji ga vatreno čiste, jer, nažalost,
moraju da ostanu ljudi i ne mogu da dopuste
toliko nežnosti i čistote unaokolo, tolika
belina može da ih uguši i spreči da
u mrtvom mraku izjutra naglo napuste
topla ognjišta žureći ka drugim belinama,
njihovim belinama, belim belegom uspomena,
mrtvim i hladnim belim fabrikama

Kad pada beli sneg,
prekriva taj naš svet, kiti jelke i borove
ulepšava gole grane i svetli pod svetlošću
komšijinog auta kao čarolija,
koja nam je suvišna i koju što pre treba
počistiti, posoliti i uništiti

A beli sneg pada i pada i pada,
i svaka pahuljica je jedan razdragani muškarac,
i svaka pahuljica je jedna vesela žena,
i jedno nestašno dete - nedužna duša, na kratko - koju
tako posole i odvode na
prljavu gradsku deponiju

Jedna pahulja mi ipak ulete u oko!
Da zadrhtiš od sreće!

 

ČOVEK HODA GOLOGLAV PO KIŠI

Čovek hoda gologlav po kiši. Po zimskoj
kiši. Noću, po praznoj ulici. Gazi po snegu
spokojno, dok kiša pada. Prolazi pored
osvetljenog izloga. Ni ne gleda ga.
Ni okovratnik kaputa ne diže. Kuda? Gde?
Do prve birtije? Ali ne, hoda dalje. Ni
pod strehu da se skloni. Hoda dalje. Hoda
dalje. Čovek gologlav po kiši. Po zimskoj
kiši. Noću, po praznoj ulici. Hoda dalje.

 

Dimitar Anakiev

sa slovenačkog preveli prof. Maja Đukanović;
Gorica Radovanović, Jana Kobal, Nikica Strižak, Dorijan Hajdu,
Slobodan Novokmet, Ivana Veličković i Jelena Budimirović.


nazad

slovenačka književnost, slovenačka poezija